Udruženje stanara doma ima ogromnu podršku i pomoć u radu od Ustanove Dom za odrasla invalidna lica.
Naš bilten "Pogledi"

Početna strana
O nama
Dešavanja
Predstoji...
Hronologija dogadjaja
Foto album
Video album
Drugi o nama
Korisni linkovi
Kontakt
Naš bilten

Facebook


Programske aktivnosti Udruženja od početka 2006. god. finansira MINRZS (Sektor za osobe sa invaliditetom)

 

Tekstovi iz drugih brojeva >>>

Iz biltena broj 8...

Intervju...

Vladimir Džajević ima 43 god. Završio je srednju ekonomsku školu i radio je dugi niz godina u preduzeću EDISAN. Posledwih 18 god. boluje od multipleks-skleroze i zadnje 3 god. živi u Domu za telesne invalide.

Pogledi: Posle završetka srednje škole, pun si elana i ambicija. Život je pred tobom. Dali si pomišljao da može nešto ovako da ti se desi?
Vlada: Svakako da nisam. Ni jedan mlad čovek nikako ne razmišlja da mu se može desiti bilo kakva nesreća ili bolest. A, što bi ja bio izuzetak.

Pogledi: Predpostavljam da nerado pričaš o prošlosti iz sadašnjeg ugla. Šta je bilo, bilo je. Za razliku od mnogih stanara u domu, ti si imao svoje parče hleba. To je san svakog čoveka. Ispričaj nam nešto više o tome?
Vlada: Moram te malo ispraviti. Za razliku od mnogih, ja o prošlosti pričam punim srcem. Smatram da mi je život bio ispunjen, čak i kada sam oboleo. Krenulo je sve svojim tokom. Kraj srednje škole, vojska, posao. Sredina me prihvata. Roditelji su mi bili ugledni u svom poslu, i to mi je u svakom sučaju mnogo značilo.

Pogledi: Samim saznanjem da bolest napreduje i da nemožeš biti kod kuće.Odlučio si da odeš u Gerontološki centar Zrenjenin, a zatim u ovaj dom. Da li je to bilo najadekvatnije rešenje, ili je jednostavno moralo tako da bude?
Vlada: Ah, šta ja znam. Smrću majke 1995. godine ostao sam, sam. Dugo sam tražio ženu koja bi se brinula o meni. Posle par pokušaja najzad sam je našao. Međutim iz opravdanih razloga posle dve godine i ona je morala da ode. U životu ponekad nije dobro, biti jako emotivan. Teško je kada vas vode emocije a ne razum. Nikada niste sigurni da li ste uradili pravu stvar. Iz straha kakva će biti druga, odlučio sam da presečem sve nedoumice i odem u Dom. Gledajući sa sadašnje distance, mislim da sam pogrešio.

Pogledi: Kada su lekari ustanovili zvaničnu dijagnozu, i rekli ti šta te čeka, verovatno tih petnaest, dvadeset dana su bili najteži u tvom životu. Kako si sve to video tada i kako to vidiš sada?
Vlada: Po saznanju moje dijagnoze, verovali ili ne nisam mnogo pridavao značaja tome. Da li je to bilo moje neznanje ili nešto drugo, nije ni važno. Promena je bilo. Ja sam i dalje radio u skladu svojih mogućnosti. Ono što je veoma bitno, to je da nekih posebnih stresova nije bilo.

Pogledi: Ne mogu a da te ne pitam. Šta je to što te je održalo da budeš tako jak, s obzirom da ti se život u jednom momentu promenio iz korena?
Vlada: Ni jednog trenutka nisam ostao sam. Podrška sredine, familije, firme bila je presudna da ne klonem i idem dalje. Život mi se svakako promenio od trenutka kad odlazim u Gerontološki Centar Zrenjanin. Tek tada sam shvatam zlu kob svoje bolesti.

Pogledi: Imao si školske drugove, radne kolege, s njima si radio, stvarao i družio se. Da li si ponekad besan i gnevam na njih, ili bi se i ti tako ponašao da je obrnuto stanje?
Vlada: Život ide svojim tokom. sudbina je tako htela i šta se tu može. Nema potrebe za bilo kakvu ljutnju. Budimo realni. Ponekad ni odnosi najbližih nisu uvek najbolji a kamo li drugova koji imaju svoje živote. Kad se sete dođu, uvek su dobro došli.

Pogledi: O svom životu bi kratko rečeno mogao da napišeš mali roman. Uspona i padova je bilo. Da li bi na kratko mogao da se vratiš u prošlost, i ispričaš nam neki događaj koji ti je ostao urezan u sećanju?
Vlada: Uvek ću se sećati jednog detalja. Evo o čemu se radi. Naime, igrao sam u folkloru i pred jedno snimanje emisije ''Znanje imanje'' u kojoj smo mi gosti, prijatelj mi je na par minuta pred nastup prsnuo plavo mastilo na bluzu. Ne znajući da je to šala moja reakcija je bila veoma impulsivna. Fleka je ubrzo nestala i sve je bilo u najboljem redu. I posle toliko godina kad god se sretnem s tim prijateljom , slatko se nasmejemo ovom mom postupku. To je inormalno jer je, televiziska kamera za mene tada bila velika stvar.
Pogledi: Svako od nas ima svog idola. Da li je to slučaj i sa tobom?
Vlada: Jednostavno nisam od onih koji stvaraju sebi idola. Radim onako kako mislim da je najbolje.

Pogledi: Mašta u svakom slučaju može svašta. Koja je tvoja neostvarena želja ili ambicija?
Vlada: Svaki čovek ima svoju neostvarenu želju, pa tako i ja, Moja neostvarena želja je porodica. Bolest me je sprečila da imam decu. Složićete se potomstvo je san svakog čoveka.

Pogledi: Primetila sam da često pevušiš. Šta za tebe znači muzika?
Vlada: Moram naglasiti da moje pevušenje nije ni u kakvom slučaju bežanje od stvarnosti. Već moja velika ljubav. U toku našeg razgovora rekao sam, da sam od malih nogu igrao i pevao u folkloru. Jednostavno duh muzike me održava u svim situacijama.

Pogledi: Čovek si koji je prošao mnogo toga, bilo lepog ili ružnog. Da li bi imao neku poruku za sve naše čitaoce?
Vlada: Moj moto u životu je iskrenost. Smatram da svi ljudi treba da prilaze iskreno, otvorenog srca. Uvek će dobro proći, i dobro će im se vratiti.

Razgovor vodila:
Filipović Zorica

 

 
   

Likovna kolonija

 

Kreativna radionica "Vredne ruke"

10 %

Web-prezentacija Draženka Mitrovića

PRIJATELJI UDRUŽENJA
- DONATORI -

QUADRA GRAPHIC

NBS

JASMIL doo ARILJE
JASMIL doo ARILJE

Pepsi

Knjaz Miloš

Coca-Cola

Tehnomarket

 

 

Webmaster:
Ljubica Muzički
Design:
Željko Mićić
zeljkobg@gmail.com

Home   O nama   Dešavanja   Predstoji   Foto album
Drugi o nama   Korisni linkovi   Kontakt   Naš bilten"Pogledi"

 
Zahvaljujemo Ministarstvu rada i socijalne politike (Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom) koje nam je omogućilo izradu web prezentacije.