Programske aktivnosti Udruženja od početka 2006. god. finansira MINRZS (Sektor za osobe sa invaliditetom)

Tekstovi iz drugih brojeva >>>

Iz biltena broj 36...

RAZGOVOR SA ...

Radivoje Bukvić - glumac u ulozi reditelja

Glumac Radivoje Bukvić, poznatiji kao Danilo iz TV serije "Stižu dolari", služeći civilni vojni rok u našem  Domu, oformio je dramsku sekciju.
Kako je došlo do dokumentarnog filma i uopšte o bitnijim stvarima za njega i osobe sa invaliditetom, ispričaće nam u ovom broju biltena.

Pogledi: S obzirom da ste mladi i da nemate dugačak glumački staž, možete li nam za početak razgovora reći nešto više: o sebi, studentskim danima, omiljenom profesoru itd?

Radivoje Bukvić - Upisao sam glumu 1997. godine, u klasi profesorke Biljane Mašić. No, nije to bio trenutak kada sam prvi put iskusio pozorišno iskustvo. Bilo je to 1993. godine, kada sam u okviru dramske sekcije Nikole Ivoševića u somborskom pozorištu, dobio ulogu u predstavi "San letnje noći". Taj trenutak nekako me samo usmerio ka današnjem pozivu i profesiji. Inače ta dva čoveka, Nikola i Biljana, su mi najznačajniji i najomiljeniji profesori.

Pogledi: Poslednjih godina domaći igrani film ruši sve rekorde u našim bioskopima. Da li je to zbog kvaliteta filma ili je to što je svaka druga scena nasilnička, a svaka treća reč vulgarna i koliko to utiče na opštu kulturu naroda?

Radivoje Bukvić - Domaći film je od sredine devedesetih godina izgubio kompas i prestao je da ima opšte nacionalni interes. Danas ljudi sve ređe idu u bioskop, pod jedan, zbog razvoja tehnologije u pravcu  DVD-a i kućnog bioskopa, a pod dva, što ti filmovi u velikom broju slučajeva nemaju šta da ponude. Vulgarnosti, nasilje, itd., posledica su bezidejnosti srpskog filma, pod izgovorom da treba baciti sve floskule i približiti se gledaocima jezikom koji i oni sami koriste. Ako je to zaista tako, i ako je film ogledalo nas samih, onda nas domaći film u poslednjih desetak godina tera da stavimo prst na čelo i dobro se zapitamo po nekim pitanjima.

Pogledi: Da li ste se pre služenja vojnog roka susretali sa osobama sa invaliditetom i kakav ste odnos imali prema njima? Da li se nešto u tom odnosu promenilo nakon ovih nekoliko meseci provedenih u Domu?

Radivoje Bukvić - Moram da priznam da nisam imao prilike da se bolje upoznam sa osobama sa invaliditetom do mog dolaska u Dom. Pre moje "vojske" susretao sam se sa osobama sa invaliditetom, ali nisam imao prilike da se zbližim i sprijateljim sa nekim od njih. No, posle dolaska u Dom ne samo da sam se zbližio i sprijateljio sa osobama sa invaliditetom, nego sam i uvideo neke stvari koje su mi ranije bile nevidljive. Danas kada idem ulicom, dešava mi se da sasvim spontano i bez neke namere gledam da li raskrsnice imaju prohodnost za kolica, gde postoje pristupi za parking kolica, bilo to pozorište, kafana, wc na benziskim pumpama, itd.

Pogledi: Postoji izreka da je san svakog glumca da bude reditelj. Ti si iznenada uleteo u te vode, mada je ovde reč o dokumentarcu. Možeš li da potvrdiš, da je san lep samo dok se sanja?

Radivoje Bukvić - Hahaha... To sam znao ranije u teoriji. Međutim sada sam tu istinu osetio i na sopstvenoj koži. Treba mnogo živaca, strpljenja i energije, da bi se jedan posao ovog tipa konačno okončao.

Pogledi: Na početku beše samo dramska sekcije i reci nam posle kog perioda si shvatio i odlučio da se pokuša sa dokumentarcem?

Radivoje Bukvić - Jedan dan sam došao ne pripremljen na dramsku sekciju. Obično se uvek pripremim i sebe i materijal za sekciju, ali tog puta nije bilo tako. I da ne bih forsirao ni sebe ni članove sekcije, odlučio sam da taj put ne radimo ništa, nego da popijemo kafu, popričamo, i malo se bolje upoznamo. I onda su krenule priče koje prvi put čujem, prema kojima nisam mogao biti ravnodušan, a nisam niti želeo niti mogao da ih ignorišem, kao što čini većina. Tada sam pomislio koliko malo ljudi zaista zna nešto o toj tematici, o njihovim problemima u svakodnevnoj socijalizaciji. Tada sam i pomislio da bi bilo jako dobro kad bi se ta priča ispričala. I tako je sve počelo.

Pogledi: Imajući u vidu da naši stanari nisu do sada imali iskustvo ove vrste, kako ti kao prifesionalac ocenjuješ njihov rad i da li si zadovoljan kao reditelj njihovim ponašanjem?

Radivoje Bukvić - Ako ovaj film išta bude valjao to će biti upravo zbog njihovog otvorenog stava, spontanosti i spremnosti da govore na teme koje se gotovo uvek prećutkuju. To je i najveći potencijal ovog projekta, a ja kao reditelj mogu da kažem da sam prezadovoljan njihovim ponašanjem i stavom.

Pogledi: Posle ovog iskustva, da li bi se odlučio da radiš veći projekat, odnosno igrani film sa osobama sa invaliditetom, kao što su filmovi: "Kišni čovek", "Ljubavnik Ledi Čaterlend", "Moje levo stopalo", do poslednja dva koja su pobrala brojna priznanja, talijanski "Ključevi od stana" i naš "San zimske noći"?
Radivoje Bukvić - Naravno da bih se bavio tom temom bez obzira na to sa koje se strane kamere nalazio, bilo kao glumac ili kao reditelj, ta tema me zaista i pokreće i inspiriše. Ko zna, videćemo šta će se dogoditi po tom pitanju.

Pogledi: Stiče se utisak, da su osobe sa invaliditetom i glumci, odnosno umetnici, svrstani u isti koš bar što se tiče vlasti, dok im trebamo puna su im usta, a posle kud koji mili moji. Da li deliš to mišljenje?

Radivoje Bukvić - Političari su samo lukavi pa koriste situaciju naše neujedinjenosti po pitanjima zajedničkih interesa. Mislim da bi trebalo mi sami da uzmemo stvar u svoje ruke i da rešimo to jednom za svagda, da se izborimo za to da naše ambicije i želje ne vezujemo ni za kakve pojedince i političke programe već za konkretne akcije i projekte.

Pogledi: Mnoga svetska glumačka imena bave se humanitarnim radom. Kakva je situacija kod nas, s obzirom da maltene svakom trećem građaninu ove države treba donacija?

Radivoje Bukvić - Pa ljudi daju koliko mogu i naravno koliko to osećaju. Silom prilika oni koji bi davali nemaju, a oni koji mogu ne osećaju. Ja sam ipak optimista i nadam se da će ovaj film da apeluje baš na one koji mogu da pomognu.

Pogledi: Da li je film ispunio tvoja očekivanja i šta misliš kakvu će reakciju da izazove u javnosti?

Radivoje Bukvić - Ja sam zadovoljan sa filmom i onim što sam dobio, a sada kakvu će reakciju da izazove to ćemo videti, ne želim preuranjeno da reagujem. Jedna stvar je sigurna, neće biti ravnodušnih.

Pogledi: Tvoja poruka za sve nas?

Radivoje Bukvić - Borba za život je neizbežna, i ne treba se predavati!

                                   Redakcija