Udruženje stanara doma ima ogromnu podršku i pomoć u radu od Ustanove Dom za odrasla invalidna lica.
Naš bilten "Pogledi"

Početna strana
O nama
Dešavanja
Predstoji...
Hronologija dogadjaja
Foto album
Video album
Drugi o nama
Korisni linkovi
Kontakt
Naš bilten

Facebook


Programske aktivnosti Udruženja od početka 2006. god. finansira MINRZS (Sektor za osobe sa invaliditetom)

 

Tekstovi iz drugih brojeva >>>

Iz biltena broj 33...

Razgovor sa Oliverom Zelić

Olivera Zelić, predsednik Upravnog odbora Doma “Dragiša Vitošević”, i pored brojnih obaveza, ljubazno se odazvala pozivu naše redakcije, da iznese svoje viđenje: o našem Domu, svom pozivu socijalnog radnika i socijaloj situaciji na ovim prostorima.

Pogledi: Pošto ste vi kao pre-dsednik Upravnog odbora naše Ustanove dobro upoznati sa svim dešavanjima u njoj, molimo vas da nam ukratko kažete nešto o sebi, profesionalno i lično?
Olivera Zelić: Nalazim se na mestu predsednika Upravnog odbora Doma već godinu dana. U vašoj Ustanovi viđate me, nadam se dovoljno često, a opet ne previše, da bih vam dosadila. Upoznata sam poprilično sa dešavanjima u Ustanovi, zainteresovana sam za rad svih organa, svih ljudi koji ovde žive i rade, u principu ljudi me redovno obaveštavaju, a ja se trudim da povremeno prisustvujem na ma-nifestacijama i akcijama koje su ovde zaista česte.
Želeli ste da saznate nešto o meni lično, profesionalno. Rođena sam i odrasla u Zemunu i zainteresovana sam za sve što se namerno ili slušajno dešava u Zemunu, nevezano od političkog trenutka.
Mogu da kažem da sam diplomirani socijalni radnik, diplomirala sam 1994. godine u klasi profesora Milosava Milosavljevića, kojeg smatram za jednog od najvećih stučnjaka u oblasti socijalne zaštite kod nas, jako sam ponosna što sam bila njegov student i što je on bio moj mentor. Radila sam u Centru za socijalni rad, to je mesto gde se, ja mislim, stiče najviše iskustva u radu socijalne zaštite gde se uči osnov toga. Sada radim u Prihvatilištu za odrasla i stara lica na Voždovcu. To je Ustanova koja ima širok spektar delovanja i potpuno je različita od većine drugih, tako da se tamo uči socijalni rad na delu, zaista.

Pogledi: Kakvi su vam bili utisci kada ste prvi put došli u našu Ustanovu?
Olivera Zelić: Mogu za sebe da kažem da sam bila u dosta ustanova socijalne zaštite, jer nakon završenog fakulteta postavila sam sebi zadatak da obi|em većinu ustanova po Srbiji, što sam i učinila. Za ovu Ustanovu mogu da kažem da je različita, ali različita u pozitivnom smislu. Znači ovo je ustanova koja gotovo da ne liči na ustanovu socijalne zaštite, već ima neki svoj zaseban identitet, mesto gde žive ljudi koji imaju zdravstveni problem, odnosno koje su osobe sa invaliditetom, ali gde žive na jedan odličan način, koji je primeren njihovim mogućnostima. Ustanova je na mene ostavila odličan utisak, i mislim da je na evropskom nivou.

Pogledi: Da li se od tog prvog puta do sada nešto promenilo, ako jeste šta?
Olivera Zelić: Moj utisak je pozitivan, a to je da je ovde svaki put sve življe i bolje, jer se svaki put dešava sve više događaja, gde je sve više ljudi angažovano. Naravno, postoje problemi koji se uglavnom odnose na probleme materijalne prirode ali to se ne vidi toliko koliko se vidi u nekim drugim ustanovama.

Pogledi: Kako biste poredili va{u ustanovu - Centar za pri-hvatawe odraslih lica sa na{om Ustanovom?
Olivera Zelić: Centar za prihvatanje odraslih lica i Dom za osobe sa invaliditetom “Dragiša Vitošević” imaju jednu zajedničku crtu, a to je da su jedine ustanove te vrste u državi. Znači, Centar za pri-hvatanje odraslih lica i vaš Dom spadaju u ustanove socijalne zaštite, koje su od posebnog društvenog značaja i jedine su toga tipa. Osim toga, mislim da celokupna zaštita odraslih nije na zadovoljavajućem nivou.
Beskućnike i lica u stanju hitne socijalne potrebe prihvata isključivo Ustanova u kojoj radim, dok su u Domu smeštena lica, koja su u potpunosti mentalno očuvana, a naravno princip rada i projekti koji se rade su razliiti.
Rad i u jednoj i u drugoj ustanovi spadaju u dragoceno iskustvo za svakoga, ko se ozbiqno bavi po-slovima socijalne zaštite.

Pogledi: Kako ocenjujete ulogu i doprinos stanara - korisnika kao člana Upravnog odbora?
Olivera Zelić: Mislim da je njegov doprinos zaista veliki, da je jako bitno da stanari imaju svog predstavnika u jednom takvom telu, kao što je Upravni odboru Doma i smatram da takvu tendenciju nikada ne bi smeli napusti.

Pogledi: Da li svi članovi Upravnog odbora imaju isti stav po pitanju rada i poslovanja naše Ustanove?
Olivera Zelić: To je jedno veoma zanimljivo pitanje. Zebnju koju sam ja imala, kada sam prihvatila ulogu i mesto predsednika Upravnog odbora ove Ustanove, bilo je to kakvi će ljudi biti, obzirom da ih nisam lično poznavala. Da li će biti svi jednoglasni u stavovima, da li će to biti neko puko formalno telo, moja sumnja je na svu sreću bila neopravdana.
Radi se o tome da ljudi nemaju iste stavove, da naši sastanci traju satima, da je tu zaista jedna plodna rasprava, kojom sam ja u principu zadovoljna. Uvek se, na žalost, pojavljuje problem sa no-vcem, koji dovodi u pitanje neke od naših odluka i planova, ali i pored toga Upravni odbor radi i nije puko formalno telo.

Pogledi: Kako ste zadovoljni položajem važe profesije u socijalnoj zaštiti?
Olivera Zelić: To je tema o kojoj socijalni radnici posebno vole da pričaju. Mislim da je položaj socijalne zaštite tragičan. Ljudi koji imaju pravo na socijalnu zaštitu, nalaze se na marginama društva. Znači, oni nisu aktivni učesnici u kreiranju društvenih procesa i to je nešto što je u samom startu dovelo do činjenice, da je sama profesija socijalnog rada negde marginalizovana, to je stvar koja je startnu poziciju socijalnog rada dovela do jako lošeg položaja. Mi se i dalje borimo, borimo se zaista. Sve više ljudi - socijalnih radnika, se nalazi u raznim Foru-mima koji se bave pitanjima socijalne zaštite. Imamo naše posebno udruženje, ulažemo određene napore, ali ja sam zaista krajnje nezadovoljna. Malo je socijalnih radnika na rukovodećim položajima, što govori o činjenici da socijalni radnici nisu zainteresovani za rukovodeću ulogu, više ih interesuje neposredan rad sa korisnicima.
Drugo pitanje socijalnog rada, uopšte u društvenoj zajednici je veoma delikatno. O čemu se zapravo radi? Ono što radi socijalni radnik je poverljivo s jedne strane, a s druge strane kada se novinari dočepaju bilo čega, što ima veze sa tim, oni su u stanju da to unakaze, da naprave veliki skandal. Koliko god da je bilo stručno, dobronamerno, krajnje profesionalno i po zakonu. Kada se neki problem iznese u javnost i posmatra sa različitih tački gledišta, on može izazvati u velikom broju slučajeva skandal, tako da je položaj socijalnog radnika u našem društvu više nego tragičan i time sam veoma nezadovoljna.

Pogledi: Imate li ambicije za nekim rukovode}im radnim mestom?
Olivera Zelić: Ja zaista uživam u neposrednom radu sa ljudima. Radim desetak godina i volim taj posao. U jednom momentu to se dešavalo mojim starijim kolegama, posao postane veoma zamo-ran, do|e do takozvanog zamora materijala, u tom slučaju ja se nadam, eventualno, za nekih 10. godina, da bi prihvatila neko rukovodeće mesto, iz prostog razloga što očekujem da ću u nekom doglednom periodu učiti sve više i više o svome poslu.
Postoje i druge stvari. Naime, ljudi koji su vrlo ambiciozni za rukovodeća radna mesta i oni će požuriti da u 25 godina po za-vršenom fakultetu ’’uhvate‘’ neki takav položaj.
Ja želim da moji rukovodioci budu ljudi od kojih ja mogu mnogo da učim. Kada ne budem mogla da učim od svojih rukovodioca, ja ću izaći na crtu sa njima i reći: ‘’Ja ću taj posao uraditi bolje nego vi’’. U tom momentu mogu da kažem da postoji određena ambicija. Mada je ja tako ne bih nazvala, već redovnim sledom stvari i događaja.

Pogledi: Da li ste po prirodi optimista, budući da ste često nasmejani?
Olivera Zelić: Ovo je pitanje, koje me je zaista oduševilo - Da li sam po prirodi optimista, budući da sam često nasmejana? Nisam optimista, ali mislim da je krajnje nepristojno biti namršten. Ne znam kako izgleda živeti na nekim drugim meridijanima, ali u ovim našim, čovek nema baš mnogo razloga da se smeje. Ali zamislite, kako bi svet izgledao kada bi svi hodali namršteni, a imamo razloga svaki dan da budemo namršteni. Bez obzira na sve, mislim da nije lepo biti namršten, naročito kada ste u neposrednom radu sa ljudima. Treba biti nasmejan, širiti dobru volju među ljudima u svakom slučaju. To je ono što smo dužni jedni drugima u normalnoj komunikaciji. Ne treba opterećivati druge svojim problemima i mrakom, već se treba truditi, da bude sve kako treba, koliko je do nas.

Pogledi: Kako ocenjujete dvogodišnji rad našeg resornog Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku?
Olivera Zelić: Ja zaista ne znam mnogo toga na ovu temu, jer se bavim profesionalnim radom, radom na terenu, radom sa korisnicima. Mislim da je Ministarstvo jedna velika institucija, koja se zbog velikog broja pitanja, kojima se bavi, ne bavi pitanjima pojedinaca, npr. - koliko je novca nekom korisniku potrebno mesečno za lekove. Oni vas upute na Centar za socijalni rad, koji će navodno pro-blem rešiti. Mislim da Ministarstvo ne zna tačno sa kakvim problemima se mi susrećemo. Ponovo ističem da zaštita odraslih lica nema adekvatan, ni zadovoljavajući tretman, čak ni među stručnim radnicima, mada je to tema za ozbiljniju diskusiju.
Uvek se setim one izreke Branislava Nušića “Vlast” “Kada se čovek popne dovoljno visoko, onda više ništa ne vidi”.

Pogledi: Kakva je po vašem mišljenju, perspektiva ”državnih” ustanova socijalne zaštite?
Olivera Zelić: Odgovor na to sam dala u nekim od prethodnih pitanja. Ja ne znam kom privatniku bi bilo zanimljivo da se bavi ljudima, koji su pod okriljem socijalne zaštite. Tako da se nadam da će naš posao još dugo biti pod blagotvornim okriljem naše države i na budžetu. Što i nije baš najsrećnije rešenje, ali ne znam u kom pravcu bi mogla da ide privatizacija ustanova socijalne zaštite.

Pogledi: Obzirom da ste imali priliku da pročitate nekoliko brojeva domskog biltena ”Pogledi” i da ste upoznati da Ustanova izdvaja izvesna sredstva za štampanje, iskreno nam recite da li mislite da sadržaj i pitanja koja bilten obrađuje pravdaju uloženo?
Olivera Zelić: Što se tiče domskog biltena, ja sam jako zadovoljna njegovim izgledom i sadržajem. Može da se čita kao jedno veoma zanimqivo štivo, kao veoma zanimljive novine. Ne znam kolika su davanja Ustanove za štampawe, ali mislim da jedna ustanova, kao što je vaš Dom, treba da ima svoje glasilo u javnosti. Nadam se da }e se u skorijem periodu te novine pojaviti i na trafikama, te da ćemo moći tako da ih nađemo.

Samo tako nastavite.

Redakcija

 

 
   

Likovna kolonija

 

Kreativna radionica "Vredne ruke"

10 %

Web-prezentacija Draženka Mitrovića

PRIJATELJI UDRUŽENJA
- DONATORI -

QUADRA GRAPHIC

NBS

JASMIL doo ARILJE
JASMIL doo ARILJE

Pepsi

Knjaz Miloš

Coca-Cola

Tehnomarket

 

 

Webmaster:
Ljubica Muzički
Design:
Željko Mićić
zeljkobg@gmail.com

Home   O nama   Dešavanja   Predstoji   Foto album
Drugi o nama   Korisni linkovi   Kontakt   Naš bilten"Pogledi"

 
Zahvaljujemo Ministarstvu rada i socijalne politike (Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom) koje nam je omogućilo izradu web prezentacije.