Udruženje stanara doma ima ogromnu podršku i pomoć u radu od Ustanove Dom za odrasla invalidna lica.
Naš bilten "Pogledi"

Početna strana
O nama
Dešavanja
Predstoji...
Hronologija dogadjaja
Foto album
Video album
Drugi o nama
Korisni linkovi
Kontakt
Naš bilten

Facebook


Programske aktivnosti Udruženja od početka 2006. god. finansira MINRZS (Sektor za osobe sa invaliditetom)

 

Tekstovi iz drugih brojeva >>>

Iz biltena broj 25...

Razgovor s povodom

Poštovani čitaoci, u ovom broju razgovaraćemo sa Velimirom Kneževićem, VD Direktorom našega Doma od avgusta meseca. Moram istaći da zaista voli svoj posao. O tome kako je video Dom pre, kako ga vidi sada i kako ga zamišlja u budućnosti, on nam kaže:

Pogledi: Posle konstituisanja Opštinske vlasti u Zemunu krajem 2000. godine, bili ste među prvima koji su posetili ovu Ustanovu. Kakvi su tada bili vaši utisci?
Direktor: Iskreno, prijatno sam iznenađen da ste to zapazili, a i to je dokaz kako se i iz ove pozicije i iz ovog ugla ne samo može, već i zbilja prati sve što se i kako i na koji način dešava u okruženju, šta ko i koliko radi te da predstavljamo s pravom relevantne sudionike u svim društvenim zbivanjima (na nama je da tu poziciju stalno izgrađujemo, ali da ne dozvolimo da budemo istisnuti). Iz ove pozicije, to smatram sada dobrim potezom, da je baš ovo, uz ustanovu za autizam, među prvim posećenim ustanovama, a tada sam samo pokušavao da što odgovornije i savesnije radim svoj posao, pa pošto sam pored ostalih, imao i zaduženja u oblasti socijalne zaštite, smatrao sam da kao član izvršnog odbora SO Zemun treba što bolje da upoznam sve ustanove iz te oblasti, a ova ustanova zbog svoje specifičnosti nije mogla biti zaobiđena. Što se utisaka tiče oni su iz tog “ad hok” susreta mogu svesti – jer cilj mi je bio da se naoružam sa što više informacija – na to da ima dosta problema, što karakteriše i sve ustanove manje više iz sfere socijalne zaštite, da je objektivno sve u relativnom solidnom stanju ali je atmosfera, ambijent nekako čudno upozoravao da nešto teško pritiska – nekako “Sve je u redu a ništa nije u redu”, ako bih mogao da ne budem pogrešno shvaćen.

Pogledi: Bili ste nepune dve godine član Upravnog odbora Doma. Da li ste u tom periodu mogli da sagledate pravu sliku i probleme što su se nagomilavali?
Direktor: Kao član Upravnog odbora, mada treba istaći da je mišljenje svih članova bilo slično. Smatrao sam da u ovoj Ustanovi ne postoje adekvatne mere organizacije i rukovođenja – kao i da ne postoji jasno postavljen i definisan položaj ove ustanove, kao uslov za izradu odgovorne razvojne strategije. Mislim da je Dom imao u osnovi pogrešno postavljen koncept rukovođenja – bez uzora na ovdašnjim prostorima a sa institucijama u razvijenim zemljama koje su organizaciono, tehnološki i sa standardima neuporedivo ispred nas – te je Dom i po inerciji tretiran kao neke druge ustanove, drugačijeg karaktera (bolnica, zatvor, i slično), te su se problemi nagomilavali, nije bilo pravog domaćinskog odnosa, te se ne zna da li je bilo teže korisnicima ili zaposlenima, a nadležnim institucijama nije uvek na pravi način prezentovan stvarni položaj. U takvim okolnostima i u Ministarstvu je ocenjeno da bi u Domu trebalo i moralo da se radi i drugačije i bolje, pa su usledile i personalne promene.

Pogledi: Na jednom od sastanaka sa stanarima, a bilo ih je više nego u svih prethodnih šest godina, što je dobro, rekli ste, da nećete nijednog stanara da kaznite. Šta ste time hteli da kažete i kakve ste druge metode imali na umu? Postoji bojazan, da se živi po principu: ‘’Meni niko ništa ne može, mogu raditi šta hoću’’.
Direktor: Ova Ustanova nije stvorena da bi, kako ja to vidim i za šta se zalažem, kaznama i represijama čuvala red i odnose. Mi smo pravila međusobne saradnje, obaveza i odnosa uopšte zajednički utvrdili: prvo ugovorom prilikom stupanja u Dom svakog od korisnika, a zatim i kućnim redom, koji smo i to baš zajedno dogovorili. Znači, za svakoga od nas stoji obaveza da dogovorena pravila poštujemo – za onoga ko za to nije spreman u Domu neće biti mesta, ali sam spreman i tražim od svakog saradnika – i zaposlenog i korisnika – da pokaže maksimalno razumevanje i toleranciju svih ponašanja koja nisu rezultat namere da se neko ugrozi, dakle, spremnost na toleranciju dok god ni jedan korisnik i ukupan ambijent nisu ugroženi – ali izgrađivanje takvih odnosa je proces i zahteva aktivan odnos svakoga od nas, jer ovo je naše i zajednička nam je odgovornost, svakog u svom delu i prema svojim obavezama.

Pogledi: Pozvali ste Gradske organizacije invalida na sastanak, radi dogovora o poboljšanju saradnje. Na koji vid saradnje ste mislili i šta očekujete od te saradnje?
Direktor: Svako od naših korisnika član je i nekog od udruženja organizacija invalida, te sam smatrao potrebnim, čak obaveznim da zajedno sa tim organizacijama stalno tražimo mogućnosti i načine za unapređivanje položaja i osoba sa invaliditetom i organizacija invalida i ove Ustanove u kojoj je deo tih ljudi smešten. U isto vreme, stanari Doma imaju svoje udruženje – specifično po tome što okuplja članove po mestu boravka a ne po dijagnozi, kao kod drugih – ali smatram neophodnim, ma ko kako da gleda, da i udruženje naših korisnika ima isti tretman u asocijaciji organizacija invalida kao i svaka druga - zašto da ne!? - i razumem da to nekima smeta, ali i meni smeta što to nije tako (mada ja nisam član ni jednog od tih udruženja i ostavljam njima da u međusobnim odnosima to i reše na pravi način).
Mada, već prvi sastanci su pokazali da ima mogućnosti i za dogovaranje i za usklađivanje aktivnosti i za višestruku međusobnu pomoć i saradnju, mislim da nismo pogrešili.

Pogledi: Biti Direktor ove Ustanove, znači biti domaćin jedne velike porodice gde su potrebe i želje, velike i različitite, a mogućnosti male. Kako se snalazite u toj velikoj porodici?
Direktor: Hvala Vam što ste ovim pitanjem ustvari rekli jedan od mojih ciljeva u ovoj Ustanovi - da zaista budemo jedna velika porodica - a takav kolektivitet karakteriše pre svega izuzetno visok stepen međusobne tolerancije i solidarnosti. Kad god vidim ili osetim da razmišljamo, brinemo, ili na bilo koji način vodimo računa jedni o drugima, ja sam srećan, a kad god osetim dominaciju i prisustvo sebičnosti, zavisti ili pakosti, duboko sam razočaran. To podrazumeva odnose i korisnika međusobno i zaposlenih međusobno, pa onda jednih i drugih bez razlike međusobno - mi jesmo različiti svako za sebe ali smo ovde svi zajedno sa istim ciljem -. Ovo pitnje, odnosno odgovori, blisko su vezani sa odgovorima na pitanje pod brojem 3, -recite vi meni, kako kazniti člana porodice, ako smo porodica zaista, a da svi po malo ne budemo kažnjeni jer kažnjavanje bilo kog je neuspeh svih nas.

Pogledi: Svi se pozivamo na: odgovornost, privilegije, rad i red, ali kad se preduzmu neki konkretni koraci onda nastaju blokade. Drugim rečima, sve drugo dirajte samo mene ne. Kako prevazići taj problem?
Direktor: Kada se precizno postavi organizacija i u njoj jasno definišu mesto i obaveze svakog pojedinca, onda je svaki vid moguće blokade predupređen. Pri tom, ne može da bude privilegovanih - i to je nešto što sam prvog dana
rekao, da ću lično biti spreman da opravdam, razumem i zaštitim svakog ko iskrenim trudom i zalaganjem ne može da izvrši obavezu, ali nema mesta neiskrenom odnosu prema obavezama i prema kolegama. Takođe, trebalo bi da razlikujemo nemar i neodgovornost, njih ćemo suzbijati i eliminisati. Trebaće vremena da se motivišu radnici, da se stvore uslovi da zaposleni budu adekvatno i nagrađeni za svoj rad jer cilj nam je da bolji radnik bude stimulisan i izdvojen od lošeg, a pri tom da zajedno vidimo i ukupnu poziciju u ustanovi ali i u okružanju i zato nam je važan zdrav, pozitivan ambijent i u međusobnim odnosima.

Pogledi: Dugi niz godina ste radili u privredi i verovatno ste često puta pomisli da su socijalna potraživanja prevelika. Sada kada ste, kako bi se reklo na drugoj obali reke, šta mislite, da li su ta potraživanja bila nerealna?
Direktor: Dobro ste to zapazili i takvo shvatanje je, na žalost, tačno. Međutim, pristalica sam koncepta i ovde ću da istaknem i da sadašnje Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike insistira na takvom shvatanju - da su to pograšno suprostavljene pozicije. Naprotiv, u uslovima dobro organizovane, osmišljene i razvijene socijalne politike i produktivnost je znatno veća. To je prirodno - ako smo mirni u pogledu položaja onih kojima je pomoć potrebna i sigurni da društvo - država i institucije vode kvalitetnu brigu o njima, a to znači i o meni i mojoj porodici sutra ako to bude potrebno, onda sam ja više motivisan da radim, onda ja takvo društvo doživljavam kao svoje i potpunije se angažujem u svemu, tu ne sme biti sukoba interesa. Što su veća socijalna davanja, ali je uslov da su ona pravilno usmerena i naročito u prevenciju, i što više i više u prevenciju, to je produktivnost veća i ekonomija bolja.

Pogledi: Da ste u mogućnosti da u ovom Domu budete ceo mandat od četiri godine, recite nam šta mislite kako bi Dom izgledao tada?
Direktor: U analizi stanja ove Ustanove i Programa mera, a koji su prihvaćeni, i sa kojima sam upoznao nadležno Ministarstvo, a kao osnov razvojne strategije Doma, rekao sam i to ću i sada ponoviti: - pošto očekujem kroz kratkoročne mere sanaciju deficita na postojećem nivou standarda, u periodu koji pominjete trebalo bi očekivati da imamo Dom sa odgovarajućim nivoom materijalno - tehničkih uslova rada, adekvatnim kvalitetom usluga i znatno većim standardom, gde će Ustanova steći svoj identitet da svakom bude jasno, već na pominjanje naše Ustanove da se radi o Domu u kojoj korisnici imaju punu sigurnost, kvalitetan tretman i nivo usluge, a zaposleni prestižnost zasluženu radom i odnosom koji zavređuju izraze punog poštovanja. Ovo vidim kao svojevrsni centar - Centar za invalidna lica u kome korisnici (i lica izvan Doma, a prevashodno sa područja Beograda) svih 24 sata i svakog dana u godini mogu da nađu sebi interesantne sadržaje, mogućnost zadovoljavanja svih potreba (medicinske zaštite, rekreativnih, kulturno - zabavnih, sportskih, obrazovnih), da Centar živi svih 24 sata i da u svakom momentu u njemu možemo naći svoj kutak, svoj smisao, da se sa njim možemo identifikovati i mi koji smo tu i oni koji požele ili mogu povremeno da dolaze. Shodno činjenici da odnose u našoj državi i odgovornost za njen razvoj imaju oni koji prevashodno brinu o populaciji koja ima problema, o onima kojima jeste potrebna pomoć, boriću se i dati sve od sebe da to tako i bude jer se kvalitet jedne zajednice meri sa time koliko ona čini za te ljude i tada će na izborima presudan biti glas upravo nas iz ovakvih ustanova i onih koji znaju šta je za ove i slične ustanove najbolje.
Sigurno me pitate za planove vezane za Dom te neću govoriti o tome gde su u mojim idejama moja porodica i ja lično, ali to se do kraja i ne može odvojiti - generalno mi je cilj da i kada odem odavde mogu da budem siguran da sam sve učinio da stanje bude bolje nego kada sam došao, kao i da uvek poželim da ponovo dođem, siguran da ću naići na iskrenu dobrodošlicu. Nikakva priznanja mi nisu važna, ali sve drugačije bih smatrao ličnim neuspehom, kao što je i sa svakim angažovanjem koje sam imao ili ću imati - da se mostovi za sobom ne ruše, a da je uvek bolje nego što je bilo i da sam sve učinio da tako bude.

Pogledi: Koje su vaše zamerke u odnosu na radnike, a koje u odnosu na stanare ovog Doma?
Direktor: Lično sam rukovođen geslom da sa pozicije najodgovornijeg, nemam prava nikom da zameram ali imam obavezu da svakog razumem. U odgovoru na vaše peto pitanje rekao sam - kada se osetim srećnim, a šta me rastuži - rekao sam i o saradnicima iz Doma, stanarima i radnicima. Iskreno, ova Ustanova ima izuzetno kvalitetne ljude i stručnjake među zaposlenima, i većina je takva, od kojih nekoliko njih zbilja garantuju lepu perspektivu našem Domu (ja ih ovde neću isticati, ali svi vaši čitaoci, koji znaju Dom i mene, znaju uglavnom na koga mislim) i na koje sam ja više nego ponosan. Takođe, bez laskanja, uz sve različitosti koje postoje među korisnicima - stanarima Doma, generacijske, kulturološke, obrazovne, dijagnostičke itd. određene nesuglasice, nesporazume pa i animozitete, ja ne bih poželeo drugi ni drugačiji sastav ljudi sa kojima bih zajedno bio spreman i mogao da se uhvatim u koštac sa izazovima stvaranja jedne prave porodice i jednog onakvog centra kao što ga ja vidim i kakvog ga vidim, što sam prethodno govorio.

Pogledi: Za kraj, Vaša poruka za sve nas!
Direktor: Kako sa što manje reči reći što više, odnosno, kako biti pametan. Nemojmo da činimo drugima ono što ne želimo da nama bude činjeno i pokažimo međusobno, odnosno, prema drugima barem onoliko razumevanja, poštovanja, solidarnosti i pažnje koliko očekujemo da drugi prema nama to imaju.
Ovo jeste Ustanova kvalitetnih ljudi i ogromnih mogućnosti i učinimo sve što je u našoj moći, svako od nas, da oni i dođu do izražaja, uostalom, to za sebe činimo, zato što je ovo naš Dom.

Razgovor vodila: Zorica Filipović

 

 
   

Likovna kolonija

 

Kreativna radionica "Vredne ruke"

10 %

Web-prezentacija Draženka Mitrovića

PRIJATELJI UDRUŽENJA
- DONATORI -

QUADRA GRAPHIC

NBS

JASMIL doo ARILJE
JASMIL doo ARILJE

Pepsi

Knjaz Miloš

Coca-Cola

Tehnomarket

 

 

Webmaster:
Ljubica Muzički
Design:
Željko Mićić
zeljkobg@gmail.com

Home   O nama   Dešavanja   Predstoji   Foto album
Drugi o nama   Korisni linkovi   Kontakt   Naš bilten"Pogledi"

 
Zahvaljujemo Ministarstvu rada i socijalne politike (Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom) koje nam je omogućilo izradu web prezentacije.