Udruženje stanara doma ima ogromnu podršku i pomoć u radu od Ustanove Dom za odrasla invalidna lica.
Naš bilten "Pogledi"

Početna strana
O nama
Dešavanja
Predstoji...
Hronologija dogadjaja
Foto album
Video album
Drugi o nama
Korisni linkovi
Kontakt
Naš bilten

Facebook


Programske aktivnosti Udruženja od početka 2006. god. finansira MINRZS (Sektor za osobe sa invaliditetom)

 

Tekstovi iz drugih brojeva >>>

Iz biltena broj 24...

Razgovor sa Vlastimirom Daničićem

Ima ljudi koji nisu rođeni, kako bi se reklo, pod sretnom zvezdom, ali su ipak zadovoljni svojim životom. Drugim rečima, nikad ne kukaju nad svojom sudbinom.  Takav je slučaj i sa junakom ove naše životne priče Vlastimir - Vlastom Daničić koji je rođen 02.06.1961. god.

Čim je ugledao svetlost dana našao se kao brodolomac na pustom ostrvu bez igde ikoga svog. Međutim, uvek se nađe neko ko će koliko toliko da zameni “roditeljsku ljubav”, brigu i pažnju. Ovoga puta Vlastina dobra vila bila je jedna starija baka, kojoj se nažalost ne seća imena, ali kad god je se seti bude to s osmehom. Starica je uzela malog plavušana pod svoje okrilje. Da nesreća prati jedna drugu i ovog puta se potvrdilo, jer se ispostavilo da ovaj plavušan ima i cerebralnu paralizu.
            Tako su počele njegove putešestvije po hraniteljskim porodicama, bolnicama i rehabilitacionim centrima.

            Od 1973.–1977. godine bio je u Zagrebu gde je operisan. Tu je krenuo i u prvi razred. Posle operacije i celog toka rehabilitacije vratio se u Beograd. U Braće Jerković je završio osnovnu školu. U Zavodu za cerebralnu i dečiju paralizu radio je u fotokopirnici, izradi ključeva i tapiserija.
            Bez obzira na svoje nestašluke u svom okruženju bio je miljenik.
    
            Mogao je Vlasta da bude i sportska zvezda, olimpijski učesnik u vožnji mehaničkih kolica i drugim disciplinama, imao je sve predispozicije za jednu divnu sportsku karijeru, ali nije on čovek za neko veliko dokazivanje.
    
            Živeo je preko tri godine sa svojom devojkom kod njenih roditelja. Neko vreme sve je to išlo lepo i harmonično. Međutim, kako je vreme odmicalo počeo je da uviđa da za sve nedaće koje se u kući dogode, ispadne da je on skoro uvek dežurni krivac. Bez ikakve buke i svađe jednog dana odlučio je da se obrati centru za socijalni rad sa molbom da ga smeste u neku porodicu ili neki Dom, i tako razreši sve dileme. Bila je to, kako on kaže, teška odluka u njegovom životu, al sve što se mora nije teško.
            Tetka Bogdanka, žena kod koje je on ranije bio u hraniteljskoj porodici, zbog svog lošeg zdravstvenog stanja nije mogla da ga primi. Tako ga je put odveo na sever naše Zemlje, tačnije u Dom kod Subotice, koji uopšte nije bio adekvatan za njega, ali šta ćete, nužda zakon menja.       
   
            Kad se krajem  leta 1999. godine pročulo da će Vlasta doći u naš Dom, svi oni koji su ga poznavali, a bilo ih je podosta, osetili su sa razlogom neko pouzdanje i sirgunost jer, Vlasta je uvek tu: nenametljiv, vredan, odgovoran, pouzdan i na njega uvek može da se računa i u dobru i u zlu.
            Ono što je zanimljivo kod njega je da je osmeh njegov glavni adut.
            Iako je po prirodi ćutljiv i ne voli puno da priča uspela sam  da saznam neke njegove poglede na život.

            Pogledi:  Kako si uspeo da i pored svog teškog detinjstva ostaneš duhovno jak, i čija ti je podrška mnogo značila?

            Vlasta: Istina, detinjsvo mi je zaista bilo teško, međutim, znate onu narodnu poslovicu ”Na muci se poznaju junaci”. Prihvatio sam sebe takav kakav sam i jednostavno ojačao. Podrška mojih drugova i prijatelja iz Udruženja Cerebralne i dečije paralize mnogo mi je značila jer me nisu razlikovali od ostalih.

          Pogledi: Voliš da radiš i pomažeš ljudima kojima je pomoć neophodna. Reci nam nešto više o tome.

          Vlasta: Da, volim da radim a te radne navike stekao sam u Braći Jerković. Ništa mi nije bilo teško, tako da su me prijatelji podržavali u svemu.
Volim da pomažem ljudima, jer videli ste, i meni su drugi pomagali. Pomagajući drugima kojima je to neophodno ispunjavam sebi dan a samim tim činim dobro delo. Moram istaći da su drugari kojima pomažem izuzetno fer prema meni pa je to još jedan razlog više da budem uz njih.

      Pogledi: Tvoje mišljenje o našom Domu?

            Vlasta: Ja nisam kompetentan da puno pričam o domovima. Bio sam samo u domu u Subotici pre ovog.
Reći ću samo da se čovek mnogo brže navikne na dobro nego na zlo.

          Pogledi: Poruka za kraj je?

          Vlasta: Moja poruka  za sve Vas bi glasila:
Život je jedan, iskoristimo ga na najbolji mogući način. Naučimo da poštujemo sebe kako bi nas sutra i drugi poštovali!

Zorica Filipović

 

 
   

Likovna kolonija

 

Kreativna radionica "Vredne ruke"

10 %

Web-prezentacija Draženka Mitrovića

PRIJATELJI UDRUŽENJA
- DONATORI -

QUADRA GRAPHIC

NBS

JASMIL doo ARILJE
JASMIL doo ARILJE

Pepsi

Knjaz Miloš

Coca-Cola

Tehnomarket

 

 

Webmaster:
Ljubica Muzički
Design:
Željko Mićić
zeljkobg@gmail.com

Home   O nama   Dešavanja   Predstoji   Foto album
Drugi o nama   Korisni linkovi   Kontakt   Naš bilten"Pogledi"

 
Zahvaljujemo Ministarstvu rada i socijalne politike (Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom) koje nam je omogućilo izradu web prezentacije.