Udruženje stanara doma ima ogromnu podršku i pomoć u radu od Ustanove Dom za odrasla invalidna lica.
Naš bilten "Pogledi"

Početna strana
O nama
Dešavanja
Predstoji...
Hronologija dogadjaja
Foto album
Video album
Drugi o nama
Korisni linkovi
Kontakt
Naš bilten

Facebook


Programske aktivnosti Udruženja od početka 2006. god. finansira MINRZS (Sektor za osobe sa invaliditetom)

 

Tekstovi iz drugih brojeva >>>

Iz biltena broj 23...

Razgovor sa...

Nataša Krstić je rođena 24.03.1983. godine u Nišu. Najmlađi je korisnik u našem Domu, vedrog i raspevanog duha. O svojim pogledima na život rekla nam je sledeće….

Pogledi: Dug vremenski period si provela u krugu svoje porodice, u sredini koja baš i nije prilagođena invalidima. Kako si se snalazila, i da li si bila uskraćena za ispunjenje svojih (želja) zadovoljstava?
Nataša: Da, dugo sam bila kod kuće u krugu svoje porodice. Bila sam ravnopravni član društva. Skoro svako veče izlazila sam u grad, do smrti moga oca, mogu reći, nisam osetila svoju invalidnost. Međutim, nakon gubitka tate, ostala sam sa bakom i dekom koji, zbog svoje starosti i bolesti, nisu mogli da me izvode i ispunjavaju neke moje želje, ali su se trudili da mi nadoknade nedostatak roditeljske ljubavi. Moj život se sveo na kućni ambijet uz televizor, knjige i radio.

Pogledi: Ovo je tvoj prvi kolektivni smeštaj. Kako si zadovoljna ovakvim načinom življenja, i šta bi po tvom mišljenju trebalo promeniti i zašto?
Nataša: Veoma sam zadovoljna, jer sve ono što nisam u stanju da uradim sama, osoblje Doma je uvek tu da mi pomogne. Ovde imam mnogo veći broj prijatelja, nego kod kuće. Ono što mislim da bi trebalo promeniti, je da se svakodnevni život malo bolje osmisli, kako bi imali više aktivnosti, i na taj način izbegli monotoniju svakodnevice.
Nedostaje više izlazaka i izleta van Doma i grada. Ono što bih najviše želela, je da među nama u Domu bude više druženja, prijateljstva i bliskosti, jer smo mi jedni drugima najpreči.

Pogledi: Članica si Udruženja cerebralne i dečije paralize Niša, kako si zadovoljna njihovom saradnjom, i u kom smeru bi ta saradnja mogla da se poboljša?
Nataša: U principu sam zadovoljna, ali mislim da bi Udruženja trebalo malo više da pomažu svoje člnove u Domu, u materijalnom smislu, kao i u higijeni, prevozu kod lekara, u bioskop, pozorište, na koncerte i tako dalje… Ne bi trebali misliti, da time, što smo u Domu, imamo sve što nam treba, i da nam od njih ne treba ništa.

Pogledi: Sticajem okolnosti, tvoje obrazovanje se razlikovalo od obrazovanja tvojih vršnjaka. Naime, išla si u patronažnu školu, reci nam nešto o tome?
Nataša: Tačno, bila je to velika stvar za mene, nastava se odvijala u kući, časovi su trajali po 30 minita, a takav vid školovanja primorava đaka da brže savladava gradivo, da uvek bude spreman za ispitivanje, jer je uvek samo on pod budnom pažnjom nastavnika.
Bila sam uskraćena za sve lepe trenutke druženja sa školskim drugovima i sa svim čarima koje đaci samo u školskoj klupi mogu doživeti. Bez obzira na sve ipak sam zahvalna što znam da čitam, pišem i računam, tako da na pragu dvadeset prvog veka nisam slepa kod očiju.

Pogledi: Mnogo voliš muziku i čitanje knjiga. Koliko te to ispunjava i čime bi još volela da se baviš?
Nataša: Muzika je moje drugo ja. Od malih nogu išla sam sa ocem na svadbe i ispraćaje s obzirom da je tata u takvim prilikama svirao harmoniku. Sa šest meseci života bila sam na prvoj svadbi, a sa pet godina prvi put sam zapevala sa tatinim orkestrom. Tako da i danas kada mi je najteže muzika me najviše oraspoloži.
Što se tiče knjige, zahvaljujući njoj sam nadomestila nedostatak obrazovanja i uz nju sam se edukovala i proširila vidike.

Pogledi: Koja je tvoja najveća želja?
Nataša: Moja najveća želja je da se promeni svest države i uopšte ljudi prema invalidima, da naše obrazovanje i zaposlenje postane normalna stvar, i da ne ostanemo na margini, na kojoj se nalaze oni kojima nisu obezbeđeni čak ni uslovi za glasanje na izborima.

Pogledi: Nešto za kraj ?
Nataša: Apelujem na sva Udruženja invalida, da zaborave podele na dijagnoze. Udružimo se da zajedničkim snagama rešavamo probleme invalida u našoj zemlji. Svi skupa, nezavisno od vrste invaliditeta.
Srećno!

Razgovor vodila:
Zorica Filipović

 

 
   

Likovna kolonija

 

Kreativna radionica "Vredne ruke"

10 %

Web-prezentacija Draženka Mitrovića

PRIJATELJI UDRUŽENJA
- DONATORI -

QUADRA GRAPHIC

NBS

JASMIL doo ARILJE
JASMIL doo ARILJE

Pepsi

Knjaz Miloš

Coca-Cola

Tehnomarket

 

 

Webmaster:
Ljubica Muzički
Design:
Željko Mićić
zeljkobg@gmail.com

Home   O nama   Dešavanja   Predstoji   Foto album
Drugi o nama   Korisni linkovi   Kontakt   Naš bilten"Pogledi"

 
Zahvaljujemo Ministarstvu rada i socijalne politike (Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom) koje nam je omogućilo izradu web prezentacije.