Udruženje stanara doma ima ogromnu podršku i pomoć u radu od Ustanove Dom za odrasla invalidna lica.
Naš bilten "Pogledi"

Početna strana
O nama
Dešavanja
Predstoji...
Hronologija dogadjaja
Foto album
Video album
Drugi o nama
Korisni linkovi
Kontakt
Naš bilten

Facebook


Programske aktivnosti Udruženja od početka 2006. god. finansira MINRZS (Sektor za osobe sa invaliditetom)

 

Tekstovi iz drugih brojeva >>>

Iz biltena broj 17...

Razgovor sa…

Dušan Đurović rođen je 1.5.1956.god. u Sokolcu, Bosna i Hercegovina. Osnovnu školu završio je u Fojnici. Više od dvadeset godina nosi se sa životnim iskustvima Doma. Upornost je njegov najveći adut. Svoje poglede, razmišljanja, probleme i ideje života razmeniće sa svima nama.

Pogledi: Završio si redovnu osnovnu školu u Specijalnoj bolnici u Fojnici. Ova bolnica je bila prvenstveno namenjena osobama obolelim od mišićne distrofije. S obzirom da si bio drugačiji od ostalih, kako ti se sve to činilo?
Dule: Školovanje u Fojnici je bio veliki plus uopšte u mom životu. Tada se formirala moja ličnost. Tu sam naučio da poštujem sebe i imam svoje dostojanstvo. Iako sam bio dosta mlađi od većine njih, ipak sam uspeo dosta toga, kako bi se reklo, i ukradem od: Olivere Jandrić, Rajka Kneževića, Branislava Rajića Popa, Životija Miloradovića, Gordane Rajkov, braće Durković, Jasminke Plavšić i drugih. Zaista, to je neprocenjivo bogatstvo koje mi je hiljadu puta u životu koristilo. Ovde moram da istaknem da se uopšte nisam osećao drugačiji od ostalih. To jest, bilo je uzajamnog poštovanja iako smo bili u tim godinama gde su ekcesi češći. Na obostrano zadovoljstvo, tu vrstu ekcesa nismo imali.

Pogledi: U Domu već dve godine uspešno izlazi naš bilten “Pogledi”. Kao glavni i odgovorni urednik iz prve ruke mozeš nam reći kako je sve to počelo, kako si zadovoljan i da li šta treba menjati?
Dule: Istina je da bilten traje, ne dve već tri godine. Počelo je nekako spontano pre četiri godine kada sam povodom godišnjice Doma, uz pomoć Momčila Ružičića, jer tada nisam radio na kompjuteru, napisao jedan dvanaestomesečni osvrt na neke pojave u našem Domu, koje su i do dana današnjeg aktuelne. Posle toga, na ideju našeg psihologa Tanje i mog dugogodišnjeg prijatelja Životija Miloradovića, počeli smo da radimo zidne novine. To su videli ljudi iz Handicap International-a, dopalo im se i predložili su da napišemo jedan projekat za izdavanje ovakvog biltena što se pokazalo uspešno, a zatim je usledio i drugi projekat.
Kako sam zadovoljan? Biću iskren, nisam očekivao ovako dug život biltena. Mislim da su dve stvari presudile što bilten još živi, Tanja Vojvodić i moja početnička sreća. Normalno je da treba menjati mnogo toga. Treba da se piše više sa realnim argumentima, imenom i prezimenom, bez ikakve bojazni da će biti cenzure ili tome slično, o stvarnim problemima stanara i radnika Doma. Potrebno je da imamo veću razmenu sa srodnim časopisima, ili pojedincima. Svako ko ima dobre namere i kreativne ideje biće neprocenjivo bogatstvo za bilten.

Pogledi: Član si upravnog odbora “Udruženja stanara doma”. Šta bi po tvom mišljenju bio prioritet u daljem delovanju udruženja?
Dule: Svako udruženje građana trebalo bi da bude opozicija vlasti, jer se oni zato i osnivaju. Kad kažem opozicija, pre svega mislim konstruktivnu opoziciju koja će svojim delovanjem, ponašanjem, realnim predlozima i pritiscima naterati vlast da radi efikasnije i poštenije. Što se tiče našeg udruženja ono se još nalazi u inkubatoru, odnosno u Domu, i treba što pre da izađe iz njega. Ako to ne uradi u skorije vreme onda je neminovna prirodna selekcija.

Pogledi: Možda je ovo prilika, da svima koji žele pomoći da se nastavi izlazak biltena, nešto i poručiš?
Dule: Svi koji žele pomoći neka dođu da vide sa kakvom opremom radimo. To jest korpus delikt.

Pogledi: Zaista imaš dugogodišnje iskustvo sa ustanovama socijalne zaštite. Koje su prednosti i razlike Gerontološkog centra, Zavoda za rehabilitaciju i našeg Doma?
Dule: To su tri različitite ustanove i ne treba nikada i ni u čemu da ih upoređujemo.

Pogledi: Po domovima si, u socijalnoj zaštiti preko dvadeset godina. Kakva su tvoja iskustva i da li može nešto da se promeni?
Dule: Hm, Dom, kako to zvuči. Ma bilo koji dom. Evo navešću vam nekoliko primera, pa ćete videti zašto to tako zvuči. Počnimo od studentskog doma. Recimo, ako roditelji imaju dovoljno sredstava, oni će svome detetu zakupiti sobu ili garsonjeru, da bude na svom, a ne da se potuca po domu. Zemljoradnik, ako je imućan, on neće svoje proizvode predavati zadružnom domu, nego će ih sam prodavati. Zna se ko ide u dom omladine, itd. To sve znači da je dom krajni izbor. Ali isto tako, svaki čovek treba, koliko god može realnije, da sagleda svoju opštu situaciju, i kad stavi stvari na svoje mesto, onda će puno toga lakše podneti.

Pogledi: Od početka rada Doma pa do danas, kroz naš Dom prošlo je mnogo Udruženja i Nevladinih organizacija. Da li je to plus ili minus s obzirom da smo sada pomalo zaboravljeni?
Dule: Svako čudo traje samo tri dana ako se ono ne potrudi da traje večno. Slična je sudbina i sa ovom našom kućom. To što je situacija ovakva kakva je, svi mi snosimo deo odgovornosti, počev od Udruženja, nas stanara, pa do Direktora ovog Doma. Zajedničkim snagama moramo biti prodorniji i znati šta hoćemo kako bi stigli do željenog cilja. Vreme raznih pomoći je za nama, sada je na nas red da ostanemo i opstanemo. Uspeh zavisi samo od nas.

Pogledi: U ovoj Evropskoj godini invalida, ne mogu a da te ne pitam šta misliš da li ima pomaka u svesti ljudi da invalidi nisu građani drugog reda?
Dule: Eh građani drugog reda, ta reč je tako puno prisutna na ovim našim prostorima da nema nikakva smisla o tome polemisati. Možete da budete olimpijski pobednik u desetoboju, multimilioner ili ne znam ko, a ipak se osećati građaninom drugog reda. Ako se čovek u duši oseća kao građanin drugog reda, ne vredi mu nikakvo zdravlje i bogatstvo. Ja nisam građanin drugog reda i neću tako da se osećam.

Pogledi: Jedan si od retkih koji svojom upornošću uspevaš da stigneš do cilja. Kako ti to uspeva s obzirom da životne situacije umeju da budu prilično komplikovane?
Dule: Znate onu ofucanu frazu: ''niko mi nije ništa pomogao, sve sam uradio sam'', i tome slično. Bio bih idiot kad bih tako nešto rekao, jer se drvo na drvo naslanja, a čovek na čoveka. Ali isto tako mogu da tvrdim 100% da mi niko nikada nije stajao iza leđa. Što znači da je to sve lično moje, jeste malo, ali je moje. A da ljudi hoće pomoći tu nema dvojbe, samo treba poštovati njihovu pomoć a ne zloupotrebljavati.

Pogledi: Događaja i anegdota za pamćenje sigurno imaš, da li želiš neku od njih podeliti sa našim čitaocima?
Dule: Naravno, izdvojio bih jedan od pre devetnaest godina. Naime, Engleska humanitarna organizacija «Sju rajder« koja je osnovana 1943. godine u Londonu, je imala svoje objekte socijalne zaštite po: Evropi, Aziji i Americi, kao i po bivšoj Jugoslavije. Pa je 1984. godine organizovala, u glavnom gradu Italije, u Rimu, veliki susret invalida, odnosno, korisnika tih svojih objekata. To je zaista bio impozantan događaj. Oko pet stotina invalida na jednom mestu, organizacija perfektna, autobusi sa plaftormama za invalidska kolica, korektan i profesionalan odnos pratioca prema invalidima koji se kod nas teško može dostići još za dvadeset godina. Videti krivi toranj u Pizi, kupolu crkve Svetog Petra u Rimu, kanale Venecije, pa obilaziti Rim noću, zaista je velika stvar.

Pogledi: Opšte je poznato da ljudska mašta može svašta. Voliš li da maštaš, i šta je tvoja najveća želja?
Dule: Mašta može svašta. Ljudski je da čovek mašta i sanja jer ima dušu i srce. Jedan od mojih snova je i dom za invalidne osobe, ali sa daleko većim kapacitom i drugačijom atmosferom. No šta ćete, snovi su jedno a život je drugo.

Pogledi: Tvoja poruka za kraj?
Dule: Svako ima svoju zvezdu vodilju i neka pusti da ga ona vodi.

Razgovor vodila:
Zorica Filipović

 

 
   

Likovna kolonija

 

Kreativna radionica "Vredne ruke"

10 %

Web-prezentacija Draženka Mitrovića

PRIJATELJI UDRUŽENJA
- DONATORI -

QUADRA GRAPHIC

NBS

JASMIL doo ARILJE
JASMIL doo ARILJE

Pepsi

Knjaz Miloš

Coca-Cola

Tehnomarket

 

 

Webmaster:
Ljubica Muzički
Design:
Željko Mićić
zeljkobg@gmail.com

Home   O nama   Dešavanja   Predstoji   Foto album
Drugi o nama   Korisni linkovi   Kontakt   Naš bilten"Pogledi"

 
Zahvaljujemo Ministarstvu rada i socijalne politike (Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom) koje nam je omogućilo izradu web prezentacije.