Udruženje stanara doma ima ogromnu podršku i pomoć u radu od Ustanove Dom za odrasla invalidna lica.
Naš bilten "Pogledi"

Početna strana
O nama
Dešavanja
Predstoji...
Hronologija dogadjaja
Foto album
Video album
Drugi o nama
Korisni linkovi
Kontakt
Naš bilten

Facebook


Programske aktivnosti Udruženja od početka 2006. god. finansira MINRZS (Sektor za osobe sa invaliditetom)

 

Tekstovi iz drugih brojeva >>>

Iz biltena broj 15...

Razgovor sa…

Anđa Ilić rođena je 22.9.1953. godine u Varšavi, Poljska. Od svoje četvrte godine živi u Beogradu. Dugogodišnja je članica Udruženja paraplegičara Srbije. Vedrog i razdraganog duha, uvek spremna za nova poznanstva i druženja. Svoje poglede i razmišljanja o životu, podelila je sa svima nama.

Pogledi: Veći deo svog života provela si sa svojim roditeljima kod kuće. Kakva je razlika življenja u porodičnom okruženju i domskog života, i šta je to što si očekivala, a šta si dobila dolaskom u Dom?
Anđa: Razlika života invalida kod kuće i u Domu je veoma velika. Istina, kod kuće je sve u redu do onog trenutka kada se ne suprotstavite svojim roditeljima. Jednostavno, svaki čovek teži da donosi odluke o svom životu, a nama invalidima, ukoliko nismo istrajni, roditelji svojom roditeljskom brigom i prezaštićivanjem, često to onemogućavaju, i sukob je neizbežan.
Što se tiče dolaska u ovaj Dom, nisam puno očekivala a dobila sam mnogo. Možda je to razlog što sam se brzo prilagodila i sama sebe lako pripremila na sasvim drugačiji način života. Život kod kuće je jedno, a u Domu nešto sasvim drugo.

Pogledi: Ne znam da li je to predrasuda ili možda neki vid sigurnosti, ali mnogi invalidi koji žive u unutrašnjosti, teže da žive u većim gradovima. Ti si godinama živela u Beogradu, i kakvo je tvoje iskustvo života invalida u velikom gradu?
Anđa: Da, većina nas teži da živi u velikom gradu, međutim, moja iskustva kao invalida u velikom gradu i nisu baš sjajna. Smatram da se invalidima u manjim sredinama konkretnije i efikasnije izlazi u susret.

Pogledi: Jedna si od retkih koja je bez obzira na okolnosti i situaciju uvek vedra i razdragana, kako ti to uspeva?
Anđa: Dugo sam bila tužna i povučena, ogorčena na život. Međutim, uz podršku svoje dugogodišnje prijateljice Olivere Jandrić, jedne od osnivača Saveza Distrofičara Srbije, potpuno sam promenila razmišljanje o životu u pozitivu. Uvek sam vedra i raspoložena zahvaljujući samoj sebi. Prihvatila sam sebe onakvu kakva sam, znajući da drugačije ne može biti. Život je mio ma kakav bio.

Pogledi: Šta misliš o obrazovanju invalida i kakva su tvoja iskustva o tome, s obzirom da si davno prošla čari školske klupe?
Anđa: Što se tiče obrazovanja invalida, sada je mnogo bolje, postoji više škola. U moje vreme školovanja, malo ko je mogao redovno da završi osnovnu školu. Ja sam osnovnu školu zavšila u kućnoj nastavi “OŠ. Dragan Hercog”. Sada mi je mnogo žao što nisam doživela slatke čari đačke učionice. Al’ šta da se radi, takva su vremena bila.

Pogledi: Šta je to na čega si ponosna kod sebe, i da li bi nešto menjala?
Anđa: Nisam kukavica, hrabro idem dalje i spremno dočekujem svaku situaciju u kojoj se nađem. Kod sebe nebih menjala ništa jer mi je ovako lepo. U životu sam išla uvek glavom kroz zid. Često puta, to mi je bilo veoma bolno, al’ šta da se radi. Samo upornošću dolazimo do krupnih i važnih promana u životu.

Pogledi: Događaja za pamćenje uvek ima. Da li bi jedan od njih podelila sa našim čitaocima?
Anđa: Događaj koji ću svakako pamtiti je letovanje u Fojnici 1971. godine. To je bilo moje prvo veliko iskustvo, jer sam te godine prvi put počela da brinem sama o sebi, bez brige i pažnje svojih roditelja. Osećala sam se sretnom i zadovoljnom, jer sam pokazala i dokazala svojim najbližima da mogu brinuti sama o sebi.

Pogledi: Koliko si zadovoljna međuljudskim odnosima među nama ovde u Domu, i da li je pozitivna energija i komunikativnost kojom raspolažeš plus ili minus u novoj sredini?
Anđa: Što se tiče međuljudskih odnosa mogli bi biti mnogo bolji. Smatram da pozitivna energija koju imam je veliki plus u mom životu jer mi pomaže da se prilagodim svakoj sredini i situaciji. Ništa nas ne sme iznenaditi.

Pogledi: Šta je tvoja neostvarena želja, i ima li mogućnosti da se ona ostvai?
Anđa: Nekih posebnih želja i nisam imala, jer one velike su mi nedostižne i neostvarljive.

Pogledi: Za kraj, imaš li neku poruku za sve nas?
Anđa: Moja poruka svima nama je: Volimo se i poštujmo jer smo jedni drugima najvažniji!

Razgovor vodila: Zorica Filipović

 

 
   

Likovna kolonija

 

Kreativna radionica "Vredne ruke"

10 %

Web-prezentacija Draženka Mitrovića

PRIJATELJI UDRUŽENJA
- DONATORI -

QUADRA GRAPHIC

NBS

JASMIL doo ARILJE
JASMIL doo ARILJE

Pepsi

Knjaz Miloš

Coca-Cola

Tehnomarket

 

 

Webmaster:
Ljubica Muzički
Design:
Željko Mićić
zeljkobg@gmail.com

Home   O nama   Dešavanja   Predstoji   Foto album
Drugi o nama   Korisni linkovi   Kontakt   Naš bilten"Pogledi"

 
Zahvaljujemo Ministarstvu rada i socijalne politike (Sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom) koje nam je omogućilo izradu web prezentacije.